С обзиром да у љетним мјесецима радници који обављају послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, раде у неповољним условима, препорука послодавцима је да прилагоде радни процес психофизичким могућностима запослених и да на тај начин заштите раднике који раде изложени сунцу и високим температурама.

Рад на отвореном на високим температурама може довести до пада концентрације у раду, а чиме се повећава ризик од повређивања радника, те апелујемо на послодавце да искористе могућност прерасподјеле радног времена и заштите раднике.

Послодавац може организовати рад у фазама, у јутарњим и вечерњим часовима и примјенити низ организационих мјера како не би дошло до оболијевања запослених, као што су ротација послова, избјегавање рада у најтоплијем дијелу дана (од 11 до 15 сати), чешће паузе уз обезбеђивање великих количина течности, организовање рада у смјенама, увођење додатне радне снаге код екстремних услова и слично.

Законом о раду дефинисана је могућност да се ако природа и потребе посла захтјевају, пуно радно вријеме на појединим радним мјестима може прерасподјелити, тако да у једном дијелу године буде дуже, а у другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарске године не може износити више од 40 часова просјечно седмично. Прерасподјелом пуног радног времена може се у једном дијелу године увести радно вријеме најдуже до 52 часа, а на сезонским пословима најдуже до 60 часова седмично. У том смислу, дуже радно вријеме из једног дијела године не сматра се прековременим радом.