Инспекција рада

• У којем року се радници могу обратити инспекцији рада за заштиту својих права ?

  Радник се може обратити инспектору рада ради заштите права у року од мјесец дана од дана сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеци од дана учињене повреде како је дефинисано чланом 202. Закона о раду Републике Српске, Службени гласник Републике Српске", број: 1/16.

• На који начин могу заштитити своја радничка права уколико сматрам да сам од стране послодавца изложен/а мобингу?

  Законом о раду у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21) у члану 25. прописано је да у случајевима дискриминације у смислу одредаба чланова 19., 22., 23. и 24. овог закона лице које тражи запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним судом поступак за остваривање права и накнаду штете од послодавца у складу са законом. У случају спора, терет доказивања да није било дискриминације, је на послодавцу. Дакле, када је у питању мобинг, у складу са одредбама Закона о раду, заштиту својих права радник може тражити судским путем. Овим Законом нису предвиђене новчане казне за такав вид кршења права радника, те инспекција рада по том основу нема могућности за предузимање мјера.

  Заштита од узнемиравања на раду и у вези са радом, поступак за остваривање права на заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом, дефинисани су Законом о заштити од узнемиравања на раду (Службени гласник Републике Српске, број: 90/21).

  Законом о заштити од узнемиравања на раду прописано је да радник који сматра да је изложен узнемиравању на раду има право да поднесе захтјев за заштиту од узнемиравања на раду код послодавца у року од 30 дана од дана када је посљедњи пут извршена радња узнемиравања. Послодавац је дужан да по сазнању да је извршена радња узнемиравања на раду покрене поступак утврђивања одговорности за повреду радне дисциплине и да у року од 15 дана од дана пријема захтјева, односно од дана покретања поступка, спроведе поступак заштите од узнемиравања на раду.

  Поступак за заштиту од узнемиравања на раду код послодавца сматра се окончаним закључивањем споразума у писаној форми између страна у спору. Ако стране у поступку код послодавца не закључе споразум о предмету спора, послодавац доноси рјешење о обустављању поступка.

  Радник који сматра да је претрпио узнемиравање на раду може да поднесе приједлог за мирно рјешавање спора Агенцији за мирно рјешавање радних спорова или да подигне тужбу за заштиту од узнемиравања на раду, уколико се поступак код послодавца обустави без закљученог споразума. Право на подношење приједлога за мирно рјешавање спора, односно подизање тужбе условљено је претходним обраћањем радника послодавцу захтјевом за заштиту од узнемиравања на раду.

  Изузетно, када је узнемиравање починио предузетник код којег је радник запослен, односно одговорно лице код послодавца, право на подношење приједлога за мирно рјешавање спора, односно подизање тужбе није условљено претходним обраћањем радника послодавцу захтјевом за заштиту од узнемиравања на раду.

  У поступку заштите од узнемиравања на раду, уколико радник учини вјероватним да је био изложен узнемиравању на раду, терет доказивања да није било узнемиравања на раду је на послодавцу.

  У поступку пред надлежним судом радник који сматра да је изложен узнемиравању на раду може у тужбеном захтјеву да тражи: утврђивање да је претрпио узнемиравање на раду, забрану вршења радњи које представљају узнемиравање на раду, забрану даљег вршења радњи узнемиравања, односно понављања радњи које представљају узнемиравање на раду, извршење радње ради уклањања посљедица узнемиравања на раду, накнаду материјалне, односно нематеријалне штете.

  Дакле, поступак доказивања и утврђивања да је дошло до узнемиравања на раду, те накнада штете по том основу остварује се пред надлежним судом. Инспектор рада не може дати такве квалификације, али у поступку инспекцијске контроле може утврдити да ли је послодавац омогућио раднику заштиту његових права на начин прописан Законом о заштити од узнемиравања на рад.

• Како и под којим условима се могу радно ангажовати малољетна лица?

  У складу са чланом 26. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске", број: 1/16) уговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година живота и које нема општу здравствену способност за рад.

  Чланом 27. Закона о раду прописано је да се радни однос са лицем млађим од 18 година може засновати само уз писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом. Лице малађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза надлежне здравствене установе којим се утврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.
  

  Радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на радним мјестима за која је утврђено да су радна мјеста са повећаним ризиком или на нарочито тешким физичким пословима, на радовима који се обављају под земљом или под водом, као ни на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој, а на основу члана 103. Закона о раду.

• Ко утврђује који субјекти су дужни радити у дане државних и вјерских празника који имају статус нерадних дана?

  Законом о празницима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске", број: 43/07) одређују се дани празника Републике Српске, начин њиховог обиљежавања и празновања од стране грађана, републичких органа и организација, органа јединица локалне самоуправе, предузећа, установа и других организација, и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности.

  Чланом 5. овог Закона прописано је да у дане празника Републике не раде републички органи и организације, органи јединице локалне самоуправе, предузећа, установе и друге организације и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности. Влада Републике ће одредити који републички органи и организације су дужни да раде и у дане празника Републике и у ком обиму.

  Начелник општине, односно градоначелник ће одредити која су предузећа, установе и друге организације са подручја јединице локалне самоуправе, ради задовољења неопходних потреба грађана, дужни да раде и у дане празника Републике и у ком обиму.

• Да ли послодавац може за вријеме трудноће радници уручити отказ уговора о раду?

  Чланом 105. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21) прописано је да послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што жена користи породиљско одсуство.

  Међутим, уколико је радница са послодавцем имала закључен уговор о раду на одређено вријеме, истеком уговора радници престаје радни однос без обзира на трудноћу.

• Коме могу да се обратим ако ми послодавац исплаћује плату, али не уплаћује обавезне доприносе?

  Законом о доприносима (Службени гласник Републике Српске", број: 114/17, 112/19, 49/21, 119/21, 56/22 и 132/22) уређен је систем обавезних доприноса за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, осигурања од незапослености и дјечије заштите у Републици Српској.

  У складу са овим Законом и Законом о пореском поступку (Службени гласник Републике Српске", број: 78/20 и 37/22) надзор над обрачунавањем и плаћањем доприноса врши Пореска управа Републике Српске. У случајевима када републичка инспекција рада у контроли утврди да се радницима исплаћује плата, а не уплаћују доприноси, обавјештавамо Пореску управу ради предузимања мјера из њихове надлежности.

• Како запослити страног држављанина у Републици Српској ?

  Законом о запошљавању страних држављана и лица без држављанства (Службени гласник Републике Српске", број: 24/09, 117/11 и 56/22) у члану 3. став 3. дефинисано је да у складу са прописима о раду и запошљавању, као и колективним уговорима и општим актима послодаваца, странци запослени код домаћих правних и физичких лица имају иста права, обавезе и одговорности по основу рада као и запослени држављани Републике, ако међународним споразумима није другачије одређено.

  У члану 4. овог закона прописано је да поред општих услова утврђених законом, услова одређених колективним уговором и општим актима послодавца, странац мора да испуњава и посебан услов, да има радну дозволу за закључивање уговора о раду издату од Завода за запошљавање Републике Српске.

  Радну дозволу за закључивање уговора о раду са странцем, на захтјев послодавца који га запошљава, издаје филијала Завода за запошљавање Републике Српске надлежна према сједишту послодавца, на основу утврђене квоте радних дозвола у Републици.

• Може ли послодавац одјавити радника са обавезних видова осигурања кад је радник на боловању?

  У случајевима кад је радник на боловању због повреде на раду или професионалног обољења у вези са радом, у складу са чланом 115. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21), послодавац му не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор о раду на неодређено или на одређено вријеме. Ако је радник закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора о раду.

  Ако разлог боловања није повреда на раду, нити професионално обољење у вези са радом, раднику који је имао закључен уговор о раду на одређено вријеме радни однос престаје истеком рока на који је радни однос заснован.