Инспекција за храну

• Коме се могу обратити уколико сам купио неисправан прехрамбени производ, протеклог рока трајања или слично?

  У случају да након куповине потрошач уочи да је храна неисправна исту треба вратити трговцу и у складу са Законом о заштити потрошача тражити заштиту својих права, а случај пријавити најближој општинској/градској или републичкој инспекцији за храну. Напомињемо да купац увијек треба захтијевати рачун за купљену робу јер је рачун једини доказ да је спорна намирница купљена у одређеном објекту.

• Да ли лица која раде у угоститељским објектима у којима се не послужује храна, већ само пиће, морају обављати санитарни преглед?

  Законом о храни (Службени гласник Републике Српске, број: 19/17) у члану 3. став 2. прописано је да појам хране подразумијева и пиће. Законом о заштити становништва од заразних болести (Службени гласник Републике Српске, број: 90/17, 42/20 и 98/20) у члану 20. прописано је да се ради спречавања преношења заразних болести, под здравствени надзор, између осталих, стављају лица која раде у производњи, преради и промету храном.

  Законом о заштити становништва од заразних болести у члану 21. прописано је да здравствени надзор обухвата санитарни преглед и праћење клицоноштва откривеног санитарним прегледом. Санитарни преглед се обавља приликом запослења и потом сваких шест мјесеци, а ако постоје епидемиолошке индикације, и чешће. Трошкове здравственог надзора сноси послодавац.

  Дакле, иако су лица запослена у угоститељским објектима у којима се послужује само пиће, у складу са горе поменутим законима морају обављати санитарни преглед најмање сваких шест мјесеци.

• Који подаци морају бити назначени на декларацији прехрамбених производа?

  Чланом 30. Закона о храни Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 19/17) дефинисано је да је декларисање хране стављање словних ознака, робно-трговачких знакова, заштитних ознака (жигова), графичких ознака или симбола који се односе на храну, на њену амбалажу, етикету, наљепницу, привјесак, алкицу или омот хране, а у случају неупаковане хране у ринфузном стању, на мјесто видљиво потрошачу. Храна намијењена за снабдијевање крајњег потрошача или објекта јавне исхране обавезно се декларише. Подаци из декларације одговарају подацима наведеним у произвођачкој спецификацији и захтјевима утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега. Обавезно је да декларација буде написана на једном од језика и писама који су у службеној употреби у Републици Српској, да је уочљива, читка, непромјењива и не може бити прекривена другим ријечима, наљепницама или ознакама.

  У складу са одредбама Правилника о пружању информација потрошачима о храни (Службени гласник републике Српске, број 09/18), декларација обавезно мора садржавати сљедеће податке:

  1) назив хране,

  2) списак састојака,

  3) сви састојци и помоћне супстанце, који могу проузроковати алергијске реакције или интолеранције, а који се користе у производњи или преради хране и који су присутни у готовом производу, чак и у промијењеном облику, а наведени су у Прилогу 2 овог правилника, који је његов саставни дио, или добијени из супстанце или производа наведених у Прилогу 2 овог правилника,

  4) количина одређених састојка или категорија састојка,

  5) нето количина хране,

  6) рок трајања,

  7) сви посебни услови складиштења и/или услови употребе,

  8) назив или пословни назив и адреса субјекта у пословању храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет или увозник уколико тај субјекат није регистрован у Републици Српској,

  9) земљу поријекла или мјесто поријекла, у складу са чланом 23. овог правилника,

  10) упутства за употребу ако се може очекивати да храна не би могла бити исправно припремљена и употријебљена без таквих упутстава,

  11) стварни садржај алкохола код пића која садрже више од 1,2% волуменског удјела алкохола,

  12) подаци о храњивим вриједностима.

  Подаци наведени у ставу 1. овог члана наводе се ријечима и бројевима, а поред тога, могу се означавати и пиктограмима или симболима. У случају упаковане хране, обавезне информације о храни налазе се на амбалажи или на етикети која је причвршћена за амбалажу на такав начин да се не може лако одвојити од ње.

• За коју храну није потребно наводити рок употребе ?

  Према Правилнику о пружању информација потрошачима о храни, Прилог 10 (Службени гласник републике Српске, број 09/18) ако посебним прописом није другачије утврђено, ознака датума минималног трајања се не захтијева за:

  - свјеже воће и поврће,

  - пића која садрже 10 вол % и више волуменског удјела алкохола,

  - вина, ликере, шампањце, ароматизована вина и сличне производе који су добијени од воћа, осим од грожђа, те пића која су обухваћена царинском ознаком 2206 00, која су добијена из грожђа или мошта,

  - пекарске производе или производе од тјестенине који су узимајући у обзир њихову природу, нормално конзумирани у року од 24 часа од њихове производње,

  - сирће,

  - кухињска со,

  - чврсти шећер,

  - посластице које се састоје готово искључиво од ароматизованих и/или обојених шећера,

  - гуме за жвакање и слични производи од гума.