Инспекција контролисала заштитне хидротехничке објекте
Републичка водна инспекција је у 2014. години извршила 848 контрола, гдје су у 327 случајева утврђене неправилности. Субјектима је изречено 286 управних мјера којима је наложено предузимање одређених радњи у циљу отклањања неправилности. Због почињених прекршаја издат је 71 прекршајни налог у вриједности од 238.890 КМ и поднесена једна прекршајна пријава. Најчешће утврђене неправилности односиле су се на непосједовање водних дозвола и водних сагласности, обрачунавање и плаћање водних накнада, одржавање водних објеката, те вршење мониторинга и достављање података.
Инспекција је у протеклој години извршила контролу свих заштитних хидротехничких објеката, гдје је акценат био на текућем одржавању водних заштитних објеката и система (кошење канала и насипа, уклањање зелене масе и слично). Око 55% извршених контрола било је са неправилностима. И даље су присутна веома мала инвестициона улагања за одржавање постојећих хидротехничких објеката који су у функцији заштите од вода.
Експлоатација шљунка и пијеска из водотока није системски ријешена кроз пројекте уређења водотока, него се, у великом броју случајева ради о пукој експлоатацији материјала из водотока са свим негативним посљедицама. По том основу инспекција је у прошлој години изрекла новчане казне у вриједности од 188.700 КМ. Водна инспекција максимално је била ангажована на спречавању нелегалног вађења и дислоцирања ријечног наноса, а по потреби, инспектори су били ангажовани и послије радног времена, суботом и недјељом.
Један од већих проблема у овој области је рјешавање питања заштите изворишта на већини централних и регионалних водоводних системима. Општине нису донијеле обавезну програмску документацију и локалну регулативу за санитарну заштиту изворишта, управљање комуналним отпадом, одвођење отпадних вода у насељима у којима нема јавне канализације и др. Ова питања се споро рјешавају због недостатка материјалних средстава која не могу издвојити саме локалне заједнице.
Проблем снабдијевања довољним количинама здравствено исправне воде нарочито је изражен у неурбаним насељима. Изградња и рад сеоских водовода углавном се одвија без одговарајуће документације, у већини случајева имовинско-правни односи нису ријешени, што инспекцијске контроле значајно отежава јер инспектори нису у могућности предузимати мјере.
У протеклој години није било већих загађења водотока у Републици Српској. Међутим, већи инцидент се догодио када је дошло до излијевања таложног муља из рудника „Столице" у Републици Србији, што је проузроковало повећање концентрације јаловине из одлагалишта прерађене руде антимона у ријеку Корениту која се улијева у Јадар, десну притоку Дрине. Водна инспекција Републике Српске је у циљу праћења параметара квалитета воде реципијента и ради предузимања адекватних инспекцијских мјера, путем овлаштене водопривредне лабораторије извршила испитивање квалитета површинских вода, отвореног тока водног тијела ријеке Дрине. Извршене анализе показале су високе концентрације мангана, арсена, олова и никла.