Републичка инспекција рада је за девет мјесеци 2014. години извршила 4.585 контрола, гдје је у 1.502 случаја или 33% контрола утврдила неправилности. Послодавцима је изречено 1.238 управних мјера којима је наложено предузимање одређених радњи у циљу отклањања неправилности. Због почињених прекршаја издато је 650 прекршајних налога у вриједности од 959.860 КМ, поднесене су 42 прекршајне пријаве надлежним судовима и двије кривичне пријаве.

У области радних односа и запошљавања утврђене неправилностима су се најчешће односиле на обрачун и рокове исплате плата и накнада плата, закључивање и примјену уговора о раду, отказ уговора о раду, утврђивање отказног рока и права на отпремнину, радно вријеме и друго.

По основу уговора о раду контролисано је преко 9.900 радника, од чега 613 радника није имало закључен уговор о раду са послодавцем и није био пријављен на обавезне видове осигурања. Инспектори су рјешењем налагали послодавцу да раднику обезбиједи радно-правни статус у складу са законом и издавали прекршајне налоге. Ангажовање радника на црно најчешће је присутно у области угоститељства и туризма, услужним дјелатностима, трговини, експлоатацији и преради дрвета, те грађевинарству. У циљу откривања неправилности које се не могу утврдити у редовном радном времену, рад инспектора био је организован и у поподневним смјенама, у радне дане, али и дане викенда.

У области заштите на раду неправилности су се најчешће односиле на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљеност радника, те пропусте у придржавању и спровођењу техничких норми заштите на раду.

У посматраном периоду догодило се 11 повреда на раду са смртним исходом, и то: двије у области електропривреде, двије у области грађевинарства, једна у области хемијске индустрије, три у области шумарства и дрвне индустрије и три смртне повреде у осталим дјелатностима. Узрок смртних повреда најчешће је било неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом.

За девет мјесеци ове године догодила се и 41 тежа повреда на раду и то: четири у области електропривреде, осам у области грађевинарства, 11 у области шумарства и дрвне индустрије и 18 у осталим дјелатностима. У категорију остале дјелатности сврстани су појединачни случајеви тежих повреда на раду у областима као што су трговина, туризам, саобраћај, култура, комуналне дјелатности и друго, у којима повреде на раду нису уобичајена и изражена појава и посматрано у односу на претходне године немају тренд континуитета. Анализом узрока настанка тежих повреда на раду у око 44% случајева утврђено је да је до повреде дошло због непридржавања дефинисаних и обезбијеђених мјера заштите на раду, најчешће непажњом радника. У 56% случајева узрок повреде било је неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом од стране послодавца.