Афричка куга свиња је изузетно заразна болест која се шири како директним контактом животиња, тако и индиректно, путем инсеката, контаминираних предмета, возила, производа, хране, као и кретањем људи. Управо због бројних начина преноса ове болести, велики значај у њеном сузбијању имају сами фармери који могу предузети низ превентивних мјера како би се ризик од ширења заразе смањио.

Додатно обезбиједити објекте за држање животиња

Објекат мора бити ограђен са контролисаним улазом. На улазима треба поставити дезобаријере за возила и људе, које се редовно одржавају. Уколико је могуће направити дупле ограде ради спречавања директног контакта свиња које су пуштене са дивљим свињама и осталим животињама (пси,мачке,друге домаће и дивље животиње).

Користити храну из провјерених извора

Свиње не траба хранити свјежом травом, сијеном, нити житом прикупљеним са површина које се налазе у зонама заразе. У појединим подручјима пракса је да власници који узгајају свиње за властите потребе, исте хране и различитим шумским плодовима, што је неприхватљиво. Дивље свиње су примарни преносник ове болести и сваки додир са контаминираном храном или површинама по којима се кретала заражена животиња, представља директан извор заразе. Жито би прије употребе требало одстојати најмање два мјесеца да би вирус нестао.

Не хранити животиње остацима хране

У замрзнутом месу вирус остаје активан и до три године, а у термички необрађеним свињским производима као што је сухо месо и до 400 дана. Кухињски отпад често се баца у помије којима се хране свиње, што представља ризик од заразе. Неопходно је остатке хране одлагати у искључиво за то предвиђене, затворене канте за отпатке.

Ограничити улазак људи и возила на фарме

Након дивљих животиња, човјек је други највећи преносник афричке куге свиња. Власници животиња често из радозналости и страха одлазе на сусједне фарме како би се распитали о њиховом тренутном стању, те на тај начин на својој одјећи и обући могу пренијети вирус. Потребно је ограничити уласке трећих лица на имања, изузев службених лица.

Користити посебну одјећу, обућу и алат

У објектима у којима се држе свиње неопходна је примјена појачаних хигијенских мјера, пресвлачење одјеће и обуће при уласку и изласку из простора у којима се држе свиње, прање и дезинфекција руку, те дезинфекција обуће на улазу у просторе у којима се држе свиње. Такође, прибор, алат и опрема који се користе на фарми, не требају се износити и поново уносити у објекте у којима бораве животиње.

Адекватно збрињавати отпад поријеклом са фарме

Одвоз крутог гноја и отпадних вода са фарме на којој се држе свиње и његово непрописно одлагање, у случају постојања вируса на истој, може довести до убрзаног ширења вируса у околини. Неопходно је осигурати правилно збрињавање отпада.

Превентивне мјере у лову

Власници објеката који држе свиње требају избјегавати кретање по шуми, као и учествовање у лову. На траси кретања заражене дивље свиње вирус остаје активан и до два мјесеца, те се кретањем по тој локацији вирус директно на обући може унијети у домаћинство или фарму. У случају уочавања дивљих свиња које показују знакове болести, неуобичајено понашање или у случају проналаска угинуле свиње, потребно је одмах обавијестити надлежног ветеринара, без приближавања и контакта са животињом или трупом.