1. Како се може провјерити вјеродостојност школске исправе, односно дипломе?

Поступак инспекцијског надзора у свим случајевима, па тако и у случају контроле законитости стицања и издавања школских исправа, покреће се по службеној дужности, према одредби члана 39а Закона о инспекцијама у Републици Српској (''Службени гласник РС'', број: 74/10, 109/12 и 117/12), само за оне дипломе или свједочанства за које постоји сумња да су стечене на незаконит начин. Уз захтјев за провјеру школских исправа потребно је доставити копију дипломе или свједочанства.

Просвјетна инспекција Инспектората Републике Српске провјерава само законитост стицања и издавања диплома, издатих на подручју Републике Српске. Ова инспекција не може вршити провјере диплома издатих у Федерацији БиХ или другим државама.

Захтјеве за провјеру диплома издатих у другим државама, заједно са копијом исте, треба доставити Министарству иностраних послова БиХ или директно министарствима просвјете других држава.

2. Коме се могу обратити ако сумњам да је наставник у основној или средњој школи засновао радни однос у супротности са законом?

Поступак расписивања конкурса за пријем наставника и стручних сарадника дефинисан је Законом о основном образовању и васпитању (''Службени гласник Републике Српске'', број: 74/08 и 104/11.) и Законом о средњем образовању и васпитању (''Службени гласник Републике Српске'', број: 74/08,106/09 и 104/11.). На основу ових закона донешени су Правилник о процедури и критеријумима пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске", број: 45/12.) и Правилник о процедури и критеријумима пријема радника у радни однос у средњој школи („Службени гласник Републике Српске", број: 45/12.) чију примјену контролише просвјетна инспекција али само у дијелу до закључивања уговора о раду са изабраним кандидатом.

Кандидати који су незадовољни одлуком директора о избору кандидата могу поднијети приговор Школском одбору. Одлука Школског одбора је коначна и против ње се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор. Такође, странка незадовољна одлуком Школског одбора, писаним путем може се обратити просвјетној инспекцији.

Ако директор школе са изабраним кандидатом закључи уговор о раду, кандидат који није задовољан одлуком, заштиту својих права може потражити пред надлежним судом.

3. Може ли високошколска установа ангажовати наставнике који раде у другој држави и који нису стекли избор у научно-наставно звање на високошколским установама у Републици Српској?

Високошколска установа може ангажовати наставнике који имају одговарајући избор са друге високошколске установе из Републике Српске, Босне и Херцеговине или иностранства за извођење наставе, а у складу са статутом високошколске установе. Права и обавезе наставника из предходног става уређују се уговором за извођење наставе, под условима и на начин прописан општим актом високошколске установе.

Начин и поступак закључивања уговора о раду, као и рад код два послодавца у двије државе између радника и послодавца (у конкретном случају наставника и ректора) као и радно вријеме радника, уређују се Законом о раду, а инспекцијски надзор у погледу придржавања наведеног прописа дефинисан је Законом о инспекцијама у Републици Српској (''Службени гласник Републике Српске'', број: 74/10, 109/12 и 117/12) и врши га инспекција рада.

4. Кад престаје радни однос наставнику на високошколској установи ?

Наставнику на високошколској установи, радни однос престаје на крају школске године у којој је навршио 68 година живота, као и могућност наставничког ангажовања по било ком основу, уз изузетак професора емеритуса. У складу са потребама високошколске установе, а на приједлог наставно-научног вијећа организационе јединице, Сенат доноси одлуку о продужетку радног ангажовања редовног професора за највише двије академске године. Инспекцијски надзор над примјеном овог члана Закона о високом образовању (''Службени гласник Републике Српске'', број: 73/10; 104/11 и 84/12.), врши просвјетна инспекција.

5. Коме могу пријавити корупцију у образовним установама ?

Примање и давање мита санкционисано је Кривичним законом Републике Српске, који није у непосредној надлежности Просвјетне инспекције. У случају када се Просвјетној инспекцији достави представка у којој се наводе коруптивни елементи, инспекција исту просљеђује надлежним истражним органима.