Заштита на раду је дјелатност од општег интереса, а законом се утврђују носиоци спровођења и унапређења безбједности и здравља на раду, њихова права, обавезе и одговорности, превентивне мјере, као и друга питања, која се односе на безбједност и здравље на раду.

Заштита и здравље на раду обухватају скуп организованих мјера и активности усмјерених ка стварању услова који обезбјеђују: безбједност на раду, спречавање и отклањање опасности и штетности, заштиту и здравља и радне способности. Посебна заштита прописује се ради очувања здравља малољетних лица, заштите жена, инвалида и професионално обољелих лица.

Безбједно и здраво радно мјесто једно је од основних права сваког човјека и радника. Поштивањем закона и прописа којима је уређена област заштите на раду омогућује се социјално и економски продуктиван живот, а у том погледу легалан рад и безбједна радна мјеста сматрају се темељем развоја друштва.

Поводом обиљежавања 28. априла, Свјетског дана безбједности и здравља на раду, као и предстојећег Празника рада, 1. маја, Инспекторат Републике Српске апелује на послодавце и раднике да заједничким ангажовањем допринесу развијању свијести свих грађана о значају безбједности и здравља на раду.

У примјени мјера безбједности и здравља на раду одговорност имају и послодавци и радници. Послодавци су обавезни да организацијом и спровођењем мјера заштите на раду осигурају услове за безбједан рад, а радници свој допринос унапређењу безбједности и здравља на раду дају поступајући у складу с прописаним правилима заштите на раду, изводећи радне задатке на правилан начин и користећи одговарајућу заштитну опрему.

Инспекција рада и заштите на раду је у 2011. години из области заштите на раду извршила укупно 1.650 контрола, од чега 604 контроле из области Интегрисани инспекцијски прегледи што је новина у раду Инспекције рада. Инспектори су у 774 контрола констатовали разне неправилности, те су послодавцима издали 722 рјешења за отклањање недостатака, 214 прекршајних налога и поднијели су 47 захтјева за покретање прекршајног поступка и једну кривичну пријаву.

У 2011. години догодило се 14 повреда на раду са смртним исходом и 86 тежих повреда, док су се у првом кварталу ове године догодиле три повреда на раду са смртним исходом и 18 тежих повреда. Највећи број повреда догодио се у шумарству и дрвној индустрији и грађевинарству. Најчешћи разлози због којих долази до повреда на раду односе се на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, оспособљености радника и извођења операција супротно техничким прописима и нормама за извођење истих.

Циљ политике надзора у области безбједности и здравља на раду је прије свега спрјечавање повреда на раду и професионалних обољења, а заснива се на покретању низа активности у више области дјеловања као што су примјена превентивних мјера у свим облицима рада, оспособљавање запослених за безбједан и здрав рад, праћење здравственог стања запослених, праћење услова радне средине.

Апелујемо на послодавце да упркос економској кризи не штеде на мјерама безбједности радника. Борба за безбједна и здрава радна мјеста не заснива се само на забранама и инспекцијским мјерама већ подразумијева и различите активности у смислу едукације послодаваца и запослених. Заједнички циљ цијеле друштвене заједнице треба да буде подизање ниво свијести о култури превенције, као и стварање безбједне и здраве радне средине у којој ће се опасности и ризици за раднике свести на минимум.

Помоћник директора

Главни републички инспектор рада

Чедо Рисовић