Поводом обиљежавања 28. априла, Свјетског дана безбједности и здравља на раду, као и 1. маја, Међународног празника рада желимо скренути пажњу послодавцима и радницима да безбједност и заштита здравља на раду треба да буду основ и почетак сваке радне активности. Побољшање услова на раду позитивно утиче на мотивацију радника и продуктивност рада, што води ка економском и социјалном развоју друштва.

Републичка инспекција рада је у 2013. години извршила преко 6.100 контрола. У око 34 % контрола инспектори су утврдили неправилности, те су послодавцима изрекли 1.747 управних мјера у циљу отклањања недостатака. Због почињених прекршаја издато је 800 прекршајних налога у вриједности од око 1.118.000 КМ, а надлежним судовима је поднешен 71 захтјев за покретање прекршајног поступка.

У прошлој години у области надзора инспекције рада догодило се шест повред на раду са смртним исходом и 70 тежих повреда на раду. Као најризичније дјелатности издвајају се шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство и електропривреда. Појединачни случајеви тежих повреда забиљежени су у областима трговине, туризма, културе, комуналних дјелатности и друго, у којима повреде на раду нису изражена појава и у поређењу са претходним годинама немају тренд континуитета.

Анализом узрока настанка повреда на раду у 35 случајева или 46 % утврђено је да је до повреде дошло због непридржавања прописаних и обезбијеђених мјера заштите на раду приликом извођења радних задатака, а најчешће непажњом. Нису ријетки случајеви да радници не користе заштитну опрему на адекватан начин, у смислу да шљем или рукавице оставе поред себе умјесто да не почињу са радом док не организују све мјере за безбједан рад. У 41 случају или 54 %, узрок повреде било је неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом.

У пет случајева, од укупно 76, утврђено је да послодавци нису имали Акт о процјени ризика који треба да садржи опис процеса рада са процјеном ризика од повреда и оштећења здравља на радном мјесту, као и мјере за отклањање или смањење ризика. Такође, за 15 радника који су доживјели повреду на раду утврђено је да нису похађали обуку за безбједан рад.

Од укупног броја радника који су доживјели повреду на раду у само два случаја утврђено је да нису имали регулисан радно-правни статус у складу са законом. У свим преосталим случајевима (74) радници су са послодавцем имали закључен уговор о раду и били су пријављени на обавезне видове осигурања. Посматрано по полној структури радника који су доживјели повреду на раду, у свега шест случајева или 8 % ријеч је о женама, док је у 64 случаја, односно 92 % ријеч о мушкарцима.

Највећи број повреда на раду доживјели су радници чија старосна доб је од 40 до 50 година, њих 26. Повреду је доживјело 19 радника у доби од 30 до 40 година, 17 радника у доби од 20 до 30 година, 12 радника у доби од 50 до 60 година и два радника преко 60 година.

Када је ријеч о данима у седмици, највише повреда се догодило уторком и петком, а најмање четвртком и недељом. Посматрано по дијелу радног дана, највише повреда се догодило у првој смјени, укупно 40, у периоду од 6:00 до 12:00 часова. Мјесеци са највећим бројем повреда су април и новембар, док се у јануару и августу догодило најмање повреда.

И даље је свијест о значају заштите на раду на ниском нивоу и потребно је инсистирати на едукацији како радника, тако и послодаваца, на развијању културе превенције. Апелујемо на послодавце да упркос економској кризи не штеде на мјерама безбједности на раду, а на раднике да не почињу са радом без примјене свих прописаних и обезбијеђених мјера заштите на раду.

Детаљнију анализу повреда на раду у 2013. години можете преузети овдје.