Републичка инспекција за храну је у 2019. години у спољнотрговинском надзору приликом увоза извршила 48.537 контрола пошиљки хране, од којих је за лабораторијску провјеру здравствене исправности узето 2.338 узорка хране.

У складу са процијењеним ризиком од неправилности израђује се оперативни план узорковања, којим се идентификују потенцијалне неправилности код различитих врста производа. Посебна пажња инспектора усмјерена је на производе код којих је у претходним контролама утврђена нека неправилност, производе који су специфични за поједина годишња доба, производе за које у земљама региона постоје извјесни ризици или су утврђене неправилности и слично.

На основу резултата анализе за укупно 31 пошиљку хране забрањен је увоз и наложено уништавање или поврат добављачу из разлога микробиолошке или хемијске неисправности, неодговарајућег квалитета, непотпуног или неадекватног декларисања.

Неправилности су утврђене код посластичарских производа због микробиолошке неисправности, алкохолних пића због повећаног садржаја метанола, месних прерађевина због смањеног квалитета, соли, брашна и пекарских производа због присуства нечистоћа и других. Пошиљке којима је забрањен увоз најчешће су биле поријеклом из земаља окружења Србија, Хрватска, Македонија, као и из Италије, Аустрије и Холандије.

Такође, фитосанитарна инспекција Републике Српске је у извјештајном периоду за 2019. годину у спољнотрговинском промету, приликом увоза воћа и поврћа извршила преглед 25.446 пошиљки, од којих је за потребе лабораторијске анализе узет 1.681 узорак.

Узорковање воћа и поврћа приликом увоза у Републику Српску врши се како би се утврдило да ли је исто здравствено исправно и безбједно за људску употребу. Највећи ризик код ових производа представља недозвољена количина пестицида, микотоксина и токсичних метала и управо су то параметри на које се врше анализе.

За десет пошиљки хране биљног поријекла наложена је мјера забране увоза јер је анализама утврђено повећано присуство пестицида, тешких метала и микотоксина, а ријеч је о мандаринама из Турске, јагодама из Грчке, сјеменкама сунцокрета и краставцима из Србије, те орасима из Румуније.

Рад инспектора на граници, стручна процјена ризика, правовремено идентификовање потенцијалних неправилности и предузимањем прописаних мјера, најважнији су фактори који за крајњи циљ имају спријечити да се на тржишту налази храна која није задовољавајућег квалитета и тиме заштитити здравље потрошача.